Država će održati drugu aukciju zapisa denominovanih u evrima, sa rokom dospeća od 18 meseci, ukupne nominalne vrednosti od 150 miliona evra, saopštila je Uprava  javni dug Ministarstva finansija Srbije.

Kristin Lagard danas počinje petogodišnji mandat na čelu MMF-a. Izbegavanje bankrota Grčke i preraspodela prava glasanja u Fondu, najveći izazovi pred novom generalnom direktorkom. Tržišta u razvoju očekuju ostvarivanje većeg uticaja na rad MMF-a.

Dosadašnja francuska ministarka finansija Kristin Lagard danas počinje petogodišnji mandat kao generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda. Ona će se odmah naći pod velikim pritiskom da izbegne bankrot Grčke, koji bi mogao da izazove međunarodnu krizu.

Među prvim stvarima koje će nova čelnica morati da obavi u MMF-u je

Nacionalna valuta je bila u padu sedam radnih dana uzastopce i za to vreme je kurs oslabio za 2,49 dinara.
NBS je saopštila je da će od danas, radi ažurnog informisanja šire javnosti o kretanju vrednosti dinara, objavljivati i indikativni i zvanični kurs domaće valute prema američkom dolaru.

 
Dinar je od početka ove godine imao najveću vrednost 23. maja kada je srednji kurs bio 96,7007 dinara za jedan evro, a najmanju 6. januara kada je evro vredeo 106,4947 dinara.

Prva stanica Ven Đijabaoa u Evropi jeste Budimpešta. Prvi put će posle 24 godine jedan kineski predsednik posetiti mađarsku prestonicu. Ova zemlja je do kraja juna predsedavajuća u Savetu EU – pa će evropske teme dominirati u razgovorima mađarskih zvaničnika i kineske delegacije. Grčki dugovi brinu i Kineze, kaže Jan Jin iz Centra za evropske studije na Narodnom univerzitetu u Pekingu:

„Kina je uverena da evropska dužnička kriza i Grčka nisu samo problem EU. Ako se ta kriza ne reši, to može da pogodi evropsku privredu, svetsku privredu, a time i Kinu.“

Kina je pre svega zainteresovana za stabilan evro i pouzdane evropske partnere. Peking je u evro investirao milijarde svojih ogromnih deviznih rezervi – Kinezi su kupili između ostalog državne obveznice Grčke i Španije i najavili spremnost za dalje investicije. Istovremeno, stručnjaci upozoravaju da ne bi trebalo previše očekivati – Kina ne može da bude spasilac Evrope.

Pre svega jačanje trgovinskih odnosa

Tokom posete važnu ulogu imaće i jačanje trgovinskih odnosa. Evropske firme se nadaju novim velikim porudžbinama iz Kine, žaleći se pri tome na nepovoljni položaj na kineskom tržištu. S druge strane, mnoge zabrinjava sve veće angažovanje kineskih firmi u Evropi, na primer ponuda kineske kompjuterske firme Lenovo da preuzme Medion. Zamenica ministra spoljnih poslova Fu Jing kaže da razloga za brigu nema:

“Neki evropski političari tumače ekonomske odluke iz ugla politike. To nije ispravno i vodi tome da kineske firme gube interesovanje da investiraju u Evropu.“

Ven Đijabao ne želi samo da smanji nepoverenje Evropljana prema Kini, nego ima i nekih želja. Naime, Kina već godinama želi da je Evropa prizna kao tržišnu privredu. Nada su uperene u Nemačku, koja bi zbog dobrih odnosa sa Kinom mogla da utiče na odluke u Briselu.

Sporna su i neka međunarodna pitanja: Kina je skeptična prema sankcijama Siriji, a ne slaže se ni sa vojnom akcijom protiv Libije. I na kraju, večito pitanje ljudskih prava. I o tome će biti reči tokom posete. Pomenimo samo svetski poznatog umetnika Aj Vej Veja koji je posle dva i po meseca iznenadno pušten iz zatvora. Svet je to pozdravio, ali nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila da puštanje na slobodu može biti samo prvi korak ka većem poštovanju ljudskih prava.

Autori: Rut Kirhner, Dijana Roščić
Odg. urednik: Jakov Leon

Premijer je ukazao na to da se u ovoj godini očekuje rast bruto domaćeg proizvoda od tri odsto, a za 2012. prognozira se 4,5 odsto, ali te stope rasta i dalje su nedovoljne da se značajnije osete “na džepu građana”, zbog čega i dalje mora da se radi na otvaranju novih radnih mesta i smanjenju nezaposlenosti.

Cvetković je naveo da je Srbija kroz ekonomsku krizu prošla relativno bolje nego većina drugih zemalja njene veličine i zemalja u okruženju, za šta je Vlada dobila i potvrde od inostranih zvaničnika koji dolaze u našu zemlju.

On je istakao da će u budućnosti osnova za privredni rast biti proizvodnja razmenjivih dobara, prerađivačke industrije i industrije uopšte, a privreda će biti više izvozno orjentisana.

Premijer je naveo i da Srbija ima odlične odnose sa međunarodnim finansijskim institucijama, kao i dobre bilateralne odnose sa najznačajnijim zemljama, kao što su Kina, Rusija i SAD i očekuje se da od septembra naša zemlja zaključi aranžman iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom, kojim će biti rezervisano oko milijardu dolara za slučaj nepredviđenih potresa.

Cvetković je pomenuo i da nije tačno da budžet Srbije utiče na generisanje likvidnosti u srpskoj ekonomiji, kao ni da se Srbija preterano zadužuje, jer je to već definisano pri donošenju budžeta kada je određen deficit.

On je ukazao i na paradoks da u Srbiji postoji načelni konsenzus da treba smanjivati javnu potrošnju, ali da stalno postoje veliki pritisci da se ona povećava i državna administracija ostaje usamljena u borbi za smanjenje javne potrošnje.

Premijer je naglasio da je neopravdano tretiranje javne potrošnje kao troškova državne administracije, jer ona u javnoj potrošnji učestvuje sa veoma malim udelom, ispod pet odsto, iako je nesporno da treba da bude efikasna.